Ван граница је ваш први дугометражни филм. Колико је напорно направити први филм и каква су ваша искуства?

- Увек је тешко урадити свој први филм, било да се ради прибављању  финансија  или одлучивању која прича је она права. Конкретно, када је реч о овом филму, догодило нам се и да смо били погођени неочекиваном снежном олујом, тако да је било изузетно тешко

На фестивалу Кустендорф је приказан и ваш кратки филм Сада срећна за који сте 2004. године освојили прву награду програма Синефондасион на Филмском фестивалу у Кану. Колико је Вама помогла ова нагрда коју сте добили док сте још били студент филмске режије и какав савет би сте дали студентима?

- То је, заправо, био мој дипломски рад са којим сам дипломирала тог месеца. Награда је, дефинитивно, била веома важна за мене. Одлучила сам, радећи овај филм, да желим да снимим филм који је бити сасвим мој, без непотребних мешања мојих професора. Било ми је важно да слушам себе и да филм буде створен потпуно из моје главе, уз малу помоћ неколицине професора. Победа у Кану ми је потврдила да треба да се борим за себе и да треба да наставим да слушам себе. Тако да је мој најбољи савет студентима: -  Радите своје ствари. Не покушавајте да задовољите све људе, не покушавајте да удовољите жељама свих својих професора, не радите оно што мислите да ће публика можда волети. Урадите само оно у шта ви верујете.

Први пут сте у Србији и на фестивалу Кустендорф. Какви су ваши утисци?

- Одлично сам се провела - људи су тако дивни! Допало ми се плесање, музика,  храну, и мислим да су великодушност и гостопримство овог фестивала заиста јединствени.